Градски одбор СПС Нови Сад
Dr Mirka Lukić Šarkanović: Anesteziolozi su nepravedno zapostavljeni, a imali su ogromnu ulogu u lečenju obolelih od korone

Dr Mirka Lukić Šarkanović: Anesteziolozi su nepravedno zapostavljeni, a imali su ogromnu ulogu u lečenju obolelih od korone

18/06/2020

Upravnica Klinike za anesteziju, intenzivnu terapiju i terapiju bola doc. dr Mirka Lukić Šarkanović bila je na prvoj liniji fronta u borbi protiv COVID – 19 koja se odvijala u Kliničkom centru Vojvodine i u intervjuu za ’’Blic’’ nakon izvojevane pobede sabira utiske i kaže da je verovatno najvažnije pravovremeno krenuti sa lečenjem pacijenata.

Jako je važno i verovatno najvažnije krenuti rano sa lečenjem svakog pacijenta i upravo ovaj pristup je uticao na to da u Vojvodini stanje bude vidljivo bolje u odnosu na ostatak Srbije. Blagi oblik infekcije ima oko 80 odsto pacijenata. Ovi pacijenti imaju blage simptome, u smislu povišene temperature, umerenog kašlja, slabosti, ali nemaju upalu pluća tj. pneumoniju. Jedan od šest pacijenata ima izraženije simptome, uz pneumoniju, ali to se još uvek vodi kao blaži oblik. Ipak, takvi pacijenti zahtevaju hospitalizaciju i početak ozbiljnog lečenja i to ne samo skidanje temperature, već i lečenje pneumonije i drugih simptoma bolesti. U toj fazi je već jako bitan stalni monitoring pacijenta. Pacijent mora da bude pod nadzorom 24 sata jer veoma lako, ako se ne prati i adekvatno leči, pređe u težu fazu bolesti koja je mnogo teža za lečenje i gde pacijent može biti i životno ugrožen. Mislim da je oksigenoterapija (terapija kiseonikom), pored sve ostale neophodne terapije, ono što je najvažnije sprovoditi kod pacijenata i ona pomaže da pacijenti ne“ skliznu“ u težu fazu i pomaže njihov brži oporavak.

U borbi protiv COVID-19 bili su multidisciplinarni timovi od kojih je svaki uvek imao barem jednog anesteziologa. Koja je njihova uloga i da li je možda nepravedno zapostavljena jer su u javnosti mahom svi govorili o epidemiolozima?

Davno je prošlo vreme kada je anesteziolog radio samo u operacionoj sali. Savremeni anesteziolog se bavi perioperativnom medicinom. Dakle, bavi se preoperativnom pripremom pacijenta, vodi anesteziju, leči najteže bolesnike, posle sve složenijih hirurških intervencija ali i posle povreda i raznih drugih teških stanja, u jedinicama intenzivnog lečenja bolesnika. Obzirom na ovako širok dijapazon znanja i veština koje poseduje anesteziolog, praktično je bilo neophodno prisustvo anesteziologa u multidisciplinarnom timu, prevashodno za lečenje onih najtežih bolesnika, životno ugroženih, kojima je potreban stalni monitoring i poznavanje mehaničke ventilacije pluća, neprestano podešavanje parametara ventilacije pluća i druge simptomatske i etiološke terapije. Istina je da su anesteziolozi imali ogromnu ulogu i uradili ogroman posao u multidisciplinarnom timu, ali ste u pravu i da su pomalo i nepravedno zapostavljeni.

Zasto je to tako?

Pretpostavljam da zbog mnogo rada sa pacijentima, satima provedenim u skafanderima i neprestanoj borbi za život najtežih bolesnika nismo imali vremena da se i mi malo hvalimo svojim uspesima, a činjenica je da bez anesteziologa ova epidemija ne bi imala ovakav tok, niti ovako veliki broj izlečenih pacijenata.

Sa kojim pacijentima ste imali najviše problema i koji su vam zadavali najviše briga?

To su pacijenti koji pre svega pripadaju starijoj životnoj dobi, ali, na žalost, to nije bilo pravilo jer je bilo i mlađih koji imaju brojne pridružene bolesti: gojaznost, hipertenziju, kardiovaskularna oboljenja, potom šećernu bolest i tumore, ali i imunokompromitovane osobe. To su ljudi koji su rizični jer njihovi komorbiditeti, sami po sebi, mogu da naprave brojne komplikacije i ugroze život i bez ove infekcije, a naročito kad dođe do infekcije virusom koji nam je nepoznanica.

Šta je na Vas ostavilo poseban utisak tokom epidemije i kakva ste isustva stekli?

Provodili smo jako puno vremena u bolnici. Susreli smo se s nečim sa čime se do sada nismo susretali, sa jako teškim i životno ugroženim pacijentima, a koji nisu ili koji su veoma slabo reagovali na terapiju, koja se primenjuje kod ovakvih oštećenja pluća. Za sve intenziviste na svetu je ovo ogromno iskustvo koje će nam mnogo značiti ako se, u budućnosti, budu pojavljivale, a na žalost, sve ukazuje na to da će se javljati i druge masovne zarazne bolesti. Ono što je meni lično bilo najteže jeste napraviti takvu organizaciju službe da deo anesteziologa leči COVID bolesnike, a deo da zbrinjava i prati pacijente koji su dolazili preko hitne službe, zbog raznih hitnih stanja, a da se ovakvi pacijenti ne mešaju i da virus ne uđe u takozvani „zeleni“ deo bolnice i ne zarazi tamošnje pacijente ali i osoblje. Srećom, u tome smo i uspeli. Moram reći da, na žalost, ne mislim da će građani iz ovoga izvući pouke. Mislim da imamo suviše komotan pristup bolestima i da se uozbiljimo tek kad je situacija zabrinjavajuća, a pre toga svi mislimo „neće mene“. Većina je neopravdano bila kivna na mere, koje su bile uvedene, a verujte da bi situacija bila mnogo gora da tih mera nije bilo. S druge strane, pokušavam i da razumem ljude - ono što ne vidiš, toga ne možeš ni da se plašiš, a mi virus ne vidimo.

Pored svih obaveza našli ste vremena i za politički angažman. Odbornica ste u Skupštini grada Novog Sada, predsednica Foruma žena GO SPS, a u susret predstojećim izborima sada Vas možemo videti na listi za narodne poslanike te stranke. Zašto SPS i šta Vam služi kao podsticaj da se pored svih obaveza i politički angažujete?

Ja sam član SPS od 1990. godine i izuzetno sam ponosna na tu činjenicu. Uvek sam bila i ostala socijalista, bez obzira na sve faze kroz koje je naša partija prolazila tokom ovih 30 godina. Zašto SPS? Biti socijalista to je stil života, način ponašanja. SPS je partija, u pravom smislu te reči. To je partija sa tradicijom i patriotski orijentisana. Uprkos svim poslovnim ali i privatnim obavezama, uvek me raduje činjenica da svojim svakodnevnim radom, odgovornim ponašanjem i znanjem, time što pomažem bolesnim ljudima, dajem doprinos i trudim se da, na adekvatan nacin, predstavljam svoju partiju.

Dobrom organizacijom radnog dana, nije teško uklopiti tri važna aspekta u mom životu: privatni, profesionalni i partijski. Moj stav je da svako od nas treba da da neki svoj, makar i minimalni doprinos društvu, a ne da čeka da to za njega i njegovu decu urade drugi. To je, prevashodno, ono što je bilo podsticaj da se pored ovako teškog i zahtevnog posla i maksimalno politički angažujem.

Извор: blic.rs